Šljiva

Zemlja Srbija je oduvek bila poznata po proizvodnji šljive. Podatak da je Srbija  davne 1987. godine izvezla oko 30 000 tona suve šljive u SAD u vrednosti od današnjih 30 miliona dolara govori o velikom ekonomskom potencijalu Srbije od izvoza ovog vrednog proizvoda. U svetu se šljiva danas gaji na oko 2 miliona hektara dok je najveći proizvodjač Kina sa oko milion hektara pod šljivom a najveći prinos ima Slovačka. U Srbiji je na oko 150 000 hektara zasadjeno oko 42 miliona stabala šljive a rod je oko 450 000 tona dok 64% ode na proizvodnju Šljivovice. Za proizvodnju rakija koriste se sorte kao što su  Čačanska rana, Čačanska lepotica, Čačanska rodna, Stenli ali se najkvalitetnija Šljivovica dobija od Požegače i Crvene ranke.

Požegača, poznata i kao Madžarka od koje se dobija najkvalitetnija Šljivovica, na ove prostore je došla iz Male Azije krstaškim ratovima. Cveta sredinom aprila a sazreva krajem avgusta ili prvom polovinom septembra. Samooplodiva je. Plod je duguljast a u trenutku pune zrelosti pokožica postaje modra a boja mezokarpa (mesa) ploda je žuto zelene do zlatno žute boje. Lako se odvaja od koštice, pa se ovakve sorte nazivaju i cepače. Kada meso oko koštice počne da tamni, znači da je nastupila tehnološka zrelost i tada šljive treba brati. Otporna je na niske temperature ali nije na virus šarke koji ju je intenzivno "ubijao" proteklih decenija. Danas je ova veličanstvena sorta postala veoma retka u našoj zemlji, što predstavlja veliku štetu za državu i ljubitelje Šljivovice.

Crvena ranka (Šumadinka, Darosavska) predstavlja najstariju rakijsku sortu kod nas i rasprostranjena je u gotovo svim krajevima naše zemlje. Sazreva prvom polovinom avgusta meseca i daje obilan rod. Plod je sitan, do 15 grama ali je jako aromatičan i od nje se kao i od Požegače može dobiti rakija vrhunskog kvaliteta. Ni ova kvalitetna rakijska sorta nije otporna na šarku.

Čačanska rana je nastala 1961. godine ukrštanjem Wangenheims Fruhzwetsche i Požegače a za sortu je priznata 1975. god. Plod je jajastog oblika ljubičasto-plave boje i dosta krupan, 40-65 grama. Mezokarp je čvrst, sladak i aromatičan.

Čačanska lepotica je takodje nastala ukrštanjem  1961. godine u Čačku, priznata je 1975, a zaštićena 1991. god. Nije samooplodiva pa su joj potrebni oprašivači. Radja redovno i daje obilan rod. Sazreva krajem juna meseca. Plod je tamno plave boje, jajastog je oblika, mase 30-40 grama. Mezokarp je čvrst, aromatičan i slatko kiselkastog ukusa. Cepača je.

Čačanska rodna je nastala je ukrštanjem Stanley i Požegače 1961. godine a za sortu je priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Samooplodiva je. Stiže krajem avgusta meseca i obilno radja. Meso je čvrsto, sočno i aromatično. Koštica se lako odvaja od mesa.