subota, 29 novembar 2014
Serbian Bulgarian Croatian Czech Danish Dutch English Finnish French German Greek Hungarian Italian Japanese Macedonian Norwegian Polish Portuguese Romanian Russian Slovak Slovenian Spanish Swedish Turkish Ukrainian

Izmene i dopune Pravilnika

Na osnovu člana 6. stav 7, člana 24. stav 5. i člana 28. stav 6. Zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima („Službeni glasnik RS”, broj 41/09),
Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, donosi Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o kategorijama, kvalitetu i deklarisanju rakije i drugih alkoholnih pića
Pravilnik možete pronaći na linku

Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića

(„Sl. list SCG“, br. 24/2004)

  1. OSNOVNE ODREDBE
  2. ALKOHOLNA PIĆA
  3. ZAVRŠNE ODREDBE

I Osnovne odredbe

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi koji za alkoholna pića (u daljem tekstu: proizvodi) moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) popravljanje ukusa i mirisa je dodavanje šećera, hidrolizata skroba, sokova od grožđa i voća, koncentrisanih sokova od grožđa i voća, karamelisanog šećera, meda i drugih prirodno šećernih supstanci, biljnih ekstrakata – macerata na bazi prirodnih destilata, rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla proizvodima kojima je to ovim pravilnikom dozvoljeno;
2) mešanje je postupak koji se sastoji u sastavljanju različitih kvaliteta istog proizvoda ili različitih proizvoda u cilju dobijanja novog proizvoda;
3) dodavanje etanola je dodavanje rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla proizvodima kojima je to ovim pravilnikom dozvoljeno;
4) ujednačavanje je spajanje dva ili više proizvoda iste vrste, različitih po sastavu, načinu i mestu proizvodnje;
5) odležavanje je stavljanje proizvoda u inertni sud, radi poboljšanja njegovog kvaliteta;
6) sazrevanje – starenje je stavljanje proizvoda u odgovarajuće sudove, radi poboljšanja senzorskih karakteristika proizvoda;
7) početak sazrevanja alkoholna pića koja su proizvedena od berbe prethodne godine je proces koji počinje narednog meseca po obavljanju destilacije a o dužini sazrevanja i količini koja sazreva mora postojati evidencija. Trajanje sazrevanja mora biti naznačeno na buretu, odnosno bačvi;
8) dodavanje arome je dodavanje jedne ili više aroma, dozvoljenih odredbama Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode;
9) dodavanje boje je dodavanje jedne ili više boja, dozvoljenih odredbama Pravilnika o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine;
10) destilat poljoprivrednog porekla je proizvod dobijen alkoholnom fermentacijom i destilacijom poljoprivrednih sirovina sa sadržajem etanola najviše 86% v/v i koji ima karakteristike sirovine od koje potiče;
11) šećeri su saharoza, glukoza, fruktoza, glukozni sirup, glukozno-fruktozni sirup, fruktozni sirup i maltozni sirup;
12) sadržaj etanola u % v/v je odnos između zapremine čistog etanola sadržanog u proizvodu i ukupne zapremine tog proizvoda na temperaturi od 20oC;
13) sadržaj isparljivih sastojaka predstavlja zbirnu količinu isparljivih sastojaka u proizvodu, osim etanola i metanola koji se dobijaju od fermentisane sirovine isključivo destilacijom i redestilacijom;
14) rafinisani etanol je etil alkohol poljoprivrednog porekla dobijen rektifikacijom i redestilacijom nakon alkoholne fermentacije poljoprivrednih proizvoda čiji je kvalitet propisan JUS.E.M3020, etil alkohol (etanol), fermentisan – uslovi kvaliteta. Ukoliko se navodi i upotrebljena sirovina, alkohol mora biti proizveden isključivo od te sirovine;
15) rakija je alkoholno piće od voća, grožđa, jestivih šumskih plodova, žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina, dobijena destilacijom matičnog soka, kljuka, komine ili pikea voća, grožđa, jestivih šumskih plodova, žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina sa minimalnim sadržajem alkohola 15% v/v i sa sačuvanim specifičnim senzorskim karakteristikama koje potiču od upotrebljene sirovine;
16) žestoka pića su alkoholna pića proizvedena od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla u celosti, ili mešanjem etanola poljoprivrednog porekla, rakija i destilata poljoprivrednog porekla, ili mešanjem drugih žestokih pića, rakija i destilata poljoprivrednog porekla uz dodatak aditiva i aroma

Član 3

Na proizvode koji ispunjavaju uslove kvaliteta i druge zahteve propisane ovim pravilnikom mogu se nanositi sledeće oznake:
1) rezerva „R“: oznaka rezerva „R“ dopunjena ili ne brojem godina starenja može se nanositi na proizvode dobijene ujednačavanjem destilata koji su starili u proseku od jedne do dve godine;
2) stara rezerva „SR“: oznaka stara rezerva „SR“ ili „VS“ dopunjena ili ne brojem godina starenja može se nanositi na proizvode dobijene ujednačavanjem destilata koji su starili u proseku dve do tri godine;
3) posebno stara rezerva „PSR“: oznaka posebno stara rezerva „PSR“ ili „VSOP“ dopunjena ili ne brojem godina starenja može se nanositi na proizvode dobijene ujednačavanjem destilata koji su starili u proseku tri do pet godina;
4) arhiva „A“: oznaka arhiva „A“ dopunjena ili ne brojem godina može se nanositi na proizvode dobijene ujednačavanjem destilata koji su starili u proseku pet do sedam godina;
5) specijalna arhiva „SA“: oznaka specijalna arhiva „SA“ ili „HO“ dopunjena ili ne brojem godina starenja može se nanositi na proizvode dobijene ujednačavanjem destilata koji su starili u proseku sedam do deset godina;
6) apsolutna arhiva „AA“: oznaka apsolutna arhiva „AA“ dopunjena ili ne brojem godina starenja može se nanositi na proizvode dobijene ujednačavanjem destilata koji su starili preko deset godina;
7) kontrolisano poreklo „KP“; kontrolisano poreklo i kvalitet „KPK“; kontrolisano poreklo i garantovani kvalitet „KPG“ su oznake koje se mogu staviti uz oznaku starenja, pod uslovom da proizvodi ispunjavaju propisane zahteve za ovu vrstu proizvoda;
8) dužina starenja može se označiti i zvezdicama, s tim da jedna zvezdica označava dvanaest meseci starenja.
Za alkoholna pića koja su sazrevala tri ili više godina sadržaj aromatičnih aldehida mora biti najmanje 8 mg/l.a.a.
Za proizvode koji su sazrevali do šest meseci u hrastovim buradima manjim od 1000 litara ili 12 meseci u hrastovim bačvama većim od 1000 litara proizvođač nema pravo isticanja oznake starenja.

Član 4

Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi primenjuju se odredbe ovog pravilnika koje se odnose na grupu srodnih proizvoda.

Član 5

Za proizvode iz člana 4 ovog pravilnika proizvođač je dužan da pre početka proizvodnje i stavljanja u promet proizvoda donese proizvođačku specifikaciju.
Proizvođačka specifikacija mora da sadrži podatke iz deklaracije, kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje proizvoda i izveštaj o ispitivanju zahteva kvaliteta akreditovane institucije, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Član 6

O donetim proizvođačkim specifikacijama proizvođač, odnosno uvoznik vodi evidenciju koja mora da sadrži sledeće podatke:
1) evidencijski broj proizvođačke specifikacije;
2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;
3) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;
4) datum izvršenog ispitivanja zahteva kvaliteta;
5) grupu kojoj proizvod pripada u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Član 7

Za proizvode iz člana 4 ovog pravilnika koji su poreklom iz uvoza, uvoznik mora pre uvoza, odnosno stavljanja u promet proizvoda posedovati:
1) proizvođačku specifikaciju overenu od strane nadležne institucije za nadzor nad prometom tog proizvoda zemlje porekla;
2) sertifikat o kvalitetu proizvoda saglasno važećim propisima zemlje porekla;
3) sertifikat o slobodnoj prodaji proizvoda u zemlji porekla;
4) izveštaj o ispitivanju zahteva kvaliteta akreditovane institucije u zemlji u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Član 8

Proizvodi se stavljaju u promet samo u originalnom pakovanju, osim ako za pojedine proizvode nije drukčije propisano.
Pod originalnim pakovanjem, podrazumeva se pojedinačno pakovanje proizvoda u ambalažu, maksimalne neto zapremine do 10.000 ml, kojim se obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda do momenta otvaranja.
U proizvodnji i prometu proizvodi se moraju transportovati, skladištiti i čuvati tako da se obezbedi očuvanje njihovog kvaliteta do momenta potrošnje.

Član 9

Svi proizvodi koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju imati deklaraciju kako je to propisano Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica.

Član 10

Dozvoljeno odstupanje od deklarisane neto zapremine pojedinačnog pakovanja deklarisanog u jedinicama zapremine pri temperaturi od 20oC ± 1oC utvrđeno je u sledećoj tabeli:

deklarisana neto zapremina u ml dozvoljena odstupanja u %
3001-10000 ±1,0
2001-3000 ±1,2
1001-2000 ±1,5
501-1000 ±2,0
201-500 ±3,0
101-200 ±4,0
51-100 ±6,0
25-50 ±8,0

Srednja vrednost stvarnog odstupanja za uzorak od deset pojedinačnih pakovanja mora biti manja ili jednaka 40% od dozvoljenog odstupanja za datu deklarisanu neto zapreminu utvrđenu u tabeli iz stava 1 ovog člana.

Član 11

Izuzetno od odredaba Pravilnika o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica, dozvoljeno odstupanje od deklarisanog sadržaja etanola za proizvode iz člana 3 stav 1 tač. 3 do 6 ovog pravilnika može iznositi najviše ±1,0% v/v a od deklarisanog sadržaja šećera kod likera ±10 g/l.

Član 12

Proizvodima iz ovog pravilnika mogu se dodavati aditivi, kako je to propisano Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine.

U proizvodnji alkoholnih pića zabranjena je upotreba etanola od šećerne trske i etanola dobijenog hemijskim postupcima.

Član 13

Proizvodi u originalnom pakovanju u kojima se stvorio talog iz samog pića ili se u njima nalaze manji delovi zapušača a nisu zbog toga promenili senzorske karakteristike, moraju se povući iz prometa i mogu se doraditi (preraditi).

II Alkoholna pića

 Član 14

Alkoholna pića, u smislu ovog pravilnika, su rakije od voća, grožđa, jestivih šumskih plodova, žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina, žestoka pića i likeri sa specifičnim senzorskim karakteristikama koje potiču od upotrebljenih sirovina i aditiva sa sadržajem etanola 15% v/v najmanje i 55% v/v najviše, ako i voćna vina i niskoalkoholna pića sa sadržajem etanola 5-15% v/v.

Alkoholnim pićima koja sadrže rafinisani etanol poljoprivrednog porekla zabranjeno je da u svom nazivu i trgovačkom imenu sadrže generička imena karakteristična za rakije kao i reči „kao“, „a la“, „poput“ i sl., čijim bi se korišćenjem potrošači dovodili u zabunu o poreklu i vrsti proizvoda.

Član 15

Alkoholna pića, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola stavljaju se u promet kao:

1) rakije od voća;

2) rakije od grožđa;

3) rakije od šumskih plodova;

4) rakije od žitarica;

5) rakije od ostalih poljoprivrednih sirovina;

6) žestoka alkoholna pića;

7) likeri;

8) voćna vina;

9) niskoalkoholna pića.

Član 16

Rakije od voća, grožđa i šumskih plodova su alkoholna pića dobijena destilacijom fermentisanog matičnog soka, kljuka, komine ili pikea voća, grožđa i šumskih plodova.

Destilat za proizvodnju rakija od voća, grožđa i šumskih plodova može da sadrži najviše 86% v/v etanola.

U proizvodnji rakija od voća, grožđa i šumskih plodova nije dozvoljena upotreba šećera, rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, biljnih ekstrakata i macerata na bazi etanola poljoprivrednog porekla.

U rakiju od voća, grožđa i šumskih plodova mogu se dodavati odgovarajući plod voća, poluproizvod voća, macerati i biljni ekstrakti voća u rakijama o kojima se radi u količini od 0,5% a koji ne smeju menjati sastav i svojstva rakije bez obaveze deklarisanja sastojaka.

Član 17

Destilati od voća, grožđa i šumskih plodova moraju da ispunjavaju zahteve iz Tabela br. 1 i 2 Priloga br. 1 i stavljaju se u promet u rinfuznom stanju, samo kao sirovina za dalju doradu i preradu. Prilog br. 1 odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Deklaracija za proizvode iz stava 1 ovog člana mora da sadrži i naziv sirovine iz koje je destilat dobijen.

Član 18

Rakije od voća, grožđa i šumskih plodova moraju ispunjavati i sledeće zahteve, osim ako za neku vrstu rakija ovim pravilnikom nije drukčije propisano:

1) da su bistre, ili da imaju boju svojstvenu odgovarajućoj vrsti rakije;

2) da senzorske karakteristike odgovaraju deklarisanoj sirovini;

3) da je sadržaj pojedinih supstanci koje potiču od aroma ili drugih sastojaka sa aromatičnim svojstvima u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode.

Član 19

Rakije od voća su alkoholna pića sa sadržajem etanola najmanje 25% v/v, ako za pojedinu vrstu rakije od voća ovim pravilnikom nije drukčije određeno.

Rakije od voća moraju imati naziv prema vrsti voća od kojeg su proizvedene.

Rakije od voća mogu imati naziv prema sorti voća, s tim da učešće sorte voća bude najmanje 70% a preostalih 30% može da bude od druge sorte iste vrste voća.

Rakija pod nazivom vilijamovka mora se proizvoditi isključivo od sorte kruške vilijamovka (Williams).

Član 20

Rakije od voća (šljivovica, kajsijevača, višnjevača, jabukovača, kruškovača i ostale rakije), pored zahteva iz člana 18 ovog pravilnika, moraju da ispunjavaju i zahteve iz Tabele br. 1 Priloga br. 1.

Rakije iz stava 1 ovog člana proizvedene od matičnog soka voća sadrže metanola od 1,5 do 8 g/l a.a.

Član 21

Pod nazivom šljivovica stavlja se u promet rakija dobijena od destilata fermentisanih plodova šljive roda Prunus sa sadržajem etanola najmanje 25% v/v.

Pod nazivom prepečenica stavlja se u promet rakija dobijena od šljivovice dvostrukom destilacijom (redestilacijom) sa sadržajem etanola najmanje 40% v/v.

Šljivovica i prepečenica stavlja se u promet kao bezbojna ili obojena.

Izuzetno od odredaba Pravilnika o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine, u proizvodnji šljivovice i prepečenice dozvoljena je upotreba karamela (E 150 a, E 150 b, E 150 c i E 150 d) u količini Quantum satis.

Član 22

Mešane rakije od voća su rakije sa sadržajem etanola najmanje 37,5% v/v a dobijaju se mešanjem rakija od različitog voća ili destilacijom fermentisanih sirovina dve ili više vrsta voća.

Član 23

Rakije od grožđa su rakije dobijene od vina ili fermentisane šire ili kljuka ili komine grožđa plemenite sorte vinove loze Vitis vinifera ili vinskog taloga i pikea jednostepenom ili višestepenom destilacijom.

Destilat za proizvodnju rakija od grožđa može da sadrži najviše 86% v/v etanola.

Rakije od grožđa stavljaju se u promet kao: vinjak, lozovača (lozova rakija), vinovica, komovica, drožđenka, Brandy ili Weinbrand, i moraju ispunjavati zahteve iz Tabele br. 2 Priloga br. 1.

Član 24

Ostali proizvodi destilacije fermentisanih produkata od grožđa stavljaju se u promet kao: vinski destilat i sirovi vinski etanol.

Vinski destilat je proizvod dobijen destilacijom vina sa talogom ili bez taloga sa sadržajem etanola najviše 86% v/v.

Za proizvodnju vinskog destilata mogu se upotrebiti i vina sa sadržajem isparljivih kiselina najviše 16 g/l a.a., računato kao sirćetna kiselina.

Sirovi vinski etanol je proizvod dobijen destilacijom vina ili drugih fermentisanih produkata grožđa sa sadržajem etanola od 86% do 94,8% v/v.

Sirovi vinski etanol ne sme se koristiti za proizvodnju rakija od voća, rakija od grožđa i rakija od šumskih plodova, osim za proizvodnju pića pod nazivom Brandy ili Weinbrand.

Član 25

Vinjak je rakija od grožđa dobijena od vinskog destilata koji je stario najmanje šest meseci u hrastovim buradima manjim od 1000 litara, ili 12 meseci u hrastovim bačvama većim od 1000 litara.

Član 26

Lozovača (lozova rakija) je rakija od grožđa dobijena fermentacijom i destilacijom neceđenog kljuka grožđa. Stavlja se u promet kao bezbojna posle odležavanja u sudovima koji ne otpuštaju boju ili obojena posle sazrevanja u hrastovim sudovima.

Član 27

Vinovica je rakija dobijena isključivo destilacijom vina, pretežno muskatnih i aromatičnih sorti.

Član 28

Komovica je rakija od grožđa dobijena fermentacijom i destilacijom profermentisane komine grožđa, ili mešanjem vinskog destilata komine i pikea komine. Pri destilaciji komine i pikea može se dodati i destilat od vinskog taloga.

Član 29

Drožđenka je rakija dobijena destilacijom vinskog taloga.

Član 30

Brandy ili Weinbrand je rakija od grožđa proizvedena mešanjem sirovog vinskog etanola sa vinskim destilatom.

Sadržaj vinskog destilata ne sme da bude manji od 50% m/m, a sadržaj isparljivih sastojaka mora biti jednak ili veći od 1.250 mg/l a.a., nastalih isključivo kao posledica alkoholne fermentacije, destilacije ili redestilacije upotrebljenih sirovina.

Član 31

Rakija od suvog grožđa je rakija od grožđa dobijena fermentacijom i destilacijom vodom maceriranog i ekstrahovanog suvog grožđa.

Destilat za proizvodnju rakije od suvog grožđa sadrži najviše 86% v/v etanola i ima senzorske karakteristike upotrebljene sirovine.

Član 32

Mešana rakija od grožđa i voća je rakija dobijena fermentacijom i destilacijom mešanog grožđa i voća, ili mešanjem rakija od grožđa i voća.

Član 33

Specijalne rakije od voća, specijalne rakije od grožđa, specijalne mešane rakije od voća i grožđa, specijalne rakije od jestivih šumskih plodova i specijalna rakija sa medom su rakije dobijene od destilata voća ili grožđa ili jestivih šumskih plodova, aromatizovane sirovinama biljnog porekla, kao što su razni jestivi plodovi i njihovi delovi, začini i lekovito bilje i njihova eterična ulja, macerati i ekstrakti sa sadržajem etanola najmanje 40% v/v, osim ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno.

Rakije iz stava 1 ovog člana mogu da sadrže ukupan ekstrakt najviše 50 g/l bez šećera.

Ostali sastojci u specijalnim rakijama moraju da odgovaraju srazmerno sastojcima upotrebljenih destilata ili rakija.

Za proizvodnju specijalnih rakija proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju.

Član 34

Specijalne rakije od voća, grožđa i šumskih plodova stavljaju se u promet kao: travarica, klekovača, lincura, anisonka, mastika, kimovača i druge specijalne rakije.

Član 35

Travarica je specijalna rakija dobijena od rakija voća i grožđa ili od mešanih rakija uz davanje ekstrakta, začina i lekovitog bilja u vidu macerata i aromatičnih destilata ili odgovarajućih eteričnih ulja.

Član 36

Klekovača je specijalna rakija dobijena destilacijom fermentisanih plodova kleke, fermentisanih plodova šljive ili rakije šljivovice kojima je prethodno dodata odgovarajuća količina ploda kleke (Fructus juniperi communis), i mora ispunjavati zahteve kvaliteta iz Tabele br. 3 Priloga br. 1.

U proizvodnji klekovače može se upotrebiti i destilat kleke sa sadržajem etanola najviše 86% v/v. Piće proizvedeno od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla uz dodatak arome kleke ne može se nazvati klekovača, brinjevac, Genever, Jenever, Genievre ili Peket.

Član 37

Lincura je specijalna rakija dobijena od rakije voća, ili grožđa ili mešavine ovih rakija, destilacijom ili maceracijom delova biljke žute lincure (Gentiana Lutea) ili mešavine delova biljke sa drugim aromatičnim biljem u destilatu od voća i grožđa ili ekstrakta žute lincure i aromatičnog bilja s tim da sadržaj lincure prevlađuje.

Član 38

Anisonka je specijalna rakija dobijena od rakija grožđa i voća, ili od mešavine ovih rakija, destilacijom ili maceracijom uz prisustvo aromatičnog semena ili dodavanje začina ili ekstrakta začina, običnog anisa (Pimpinella anisum), ili morača (Foeniculum vulgare), zvezdastog anisa (Anisum stelati), ili drugog lekovitog bilja koje sadrže iste začinske materije, s tim da miris i ukus anisa mora da prevlađuje. Parametri kvaliteta anisonke moraju odgovarati kvalitetu upotrebljene rakije.

Pića proizvedena od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla uz dodavanje aroma u kojima prevlađuje miris anisa ne smeju nositi nazive anisonka. Ouzo ili Pastis već moraju imati trgovačko ime praćeno objašnjenjem „žestoko alkoholno piće sa aromom anisa“.

Član 39

Mastika je specijalna rakija dobijena od rakije voća i grožđa ili mešavine rakija od voća i grožđa kojima su pri destilaciji ili maceraciji dodati smola mastike bora (Pistacia lentiscus), kao i seme anisa, morača i drugih začina i aromatičnih plodova voća.

Član 40

Kimovača je specijalna rakija dobijena od rakije voća i grožđa ili njihovih mešavina kojima se pri destilaciji dodaje kim (Carum carvi).

Parametri kvaliteta kimovače moraju odgovarati rakiji upotrebljenoj za proizvodnju. Piće dobijeno dodatkom aroma u rafinisani etanol poljoprivrednog porekla ne sme se deklarisati kao kimovača već mora imati trgovačko ime praćeno objašnjenjem „žestoko alkoholno piće sa aromom kima“.

Član 41

Rakije od žitarica su alkoholna pića dobijena od žitnog ili sladnog destilata i stavljaju se u promet kao viski, korn i dopelkorn.

Destilat za proizvodnju rakija od žitarica može da sadrži najviše 94,8% v/v etanola.

Rakije od žitarica mogu se stavljati u promet kao bezbojne ili obojene i moraju ispunjavati zahteve kvaliteta iz Tabele br. 3 Priloga br. 1.

Član 42

Viski je žitna rakija karakterističnog mirisa i ukusa, dobijena ošećerenjem, fermentacijom ječmenog slada ili ječmenog slada i žita i destilacijom po postupku svojstvenom za proizvodnju viskija.

Destilati za viski stare najmanje tri godine u drvenim buradima zapremine do 700 litara.

Deklaracija za viski može da sadrži i oznaku starenja, ako je destilat stario duže od tri godine.

Član 43

Korn i dopelkorn su žitne rakije dobijene destilacijom i rektifikacijom ošećerenih i fermentisanih komina od žita: sa sadržajem etanola najmanje 32% v/v, a dopelkorn mora da sadrži etanola najmanje 37,5% v/v.

Destilat za proizvodnju pića iz stava 1 ovog člana može da sadrži etanola najviše 94,8% v/v i mora da ima senzorske karakteristike sirovine iz koje je dobijen.

Član 44

Rakije od ostalih poljoprivrednih sirovina su alkoholna pića dobijena od različitih poljoprivrednih sirovina odgovarajućom pripremom, fermentacijom i destilacijom po specifičnim tehnološkim postupcima i stavljaju se u promet kao: rum, arak i tekila.

Član 45

Rum je rakija dobijena isključivo alkoholnom fermentacijom i destilacijom melase šećerne trske, soka ili koncentrata šećerne trske i destilisan do sadržaja etanola, najviše do 96% v/v, sa specifičnim senzorskim karakteristikama za rum.

Član 46

Arak je alkoholno piće koje se dobija od jedne ili više sirovina, kao što su grožđe, voće, žito, sok palme, šećerna trska, melasa od šećerne trske i drugo, po specifičnom tehnološkom postupku.

Član 47

Tekila je alkoholno piće dobijeno od destilata posebnih vrsta kaktusa agave specifičnim tehnološkim postupkom i mora da ispunjava zahteve kvaliteta iz Tabele br. 3 Priloga br. 1. Kod bezbojne tekile sadržaj ukupnog ekstrata je 0,2 g/l a sadržaj isparljivih estera mora iznositi 20-2700 mg/l a.a.

Član 48

Žestoka alkoholna pića dobijaju se od etanola poljoprivrednog porekla po specifičnom tehnološkom postupku. Stavljaju se u promet kao: vodka, džin, domaći brendi, domaći rum, ekstrakti voća i macerati u rafinisanom etanolu poljoprivrednog porekla.

Član 49

Vodka je žestoko alkoholno piće dobijeno od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla uz filtraciju preko aktivnog uglja ili drugim ekvivalentnim postupkom kojim se postiže selektivno smanjivanje senzorskih karakteristika upotrebljenih sirovina, sa dodatkom ili bez dodatka aroma i boja i mora ispunjavati zahteve kvaliteta iz Tabele br. 3 Priloga br. 1.

Član 50

Džin je žestoko alkoholno piće dobijeno aromatizovanjem rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla aromama na način da ukus kleke preovlađuje i mora ispunjavati zahteve kvaliteta iz Tabele br. 3 Priloga br. 1.

Destilisani džin je žestoko alkoholno piće dobijeno redestilacijom senzorski pogodnog rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, početne jačine 96,0% v/v u odgovarajućem aparatu uz prisustvo bobica kleke i drugih aromatičnih biljnih plodova, s tim da ukus kleke preovlađuje.

Džin dobijen jednostavnim dodavanjem aroma u rafinisani etanol poljoprivrednog porekla ne može se deklarisati kao destilisani džin.

Član 51

Domaći brendi je žestoko alkoholno piće dobijeno mešanjem rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla i vinskog destilata.

Sadržaj vinskog destilata u domaćem brendiju ne sme da bude niži od 30% m/m, a sadržaj isparljivih sastojaka i metanola mora odgovarati udelu vinskog destilata.

Član 52

Domaći rum je žestoko alkoholno piće dobijeno od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, aroma i karamela sa sadržajem etanola najmanje 37,5% v/v.

Član 53

Ekstrakti voća u etanolu su žestoka alkoholna pića dobijena maceracijom voća u rafinisanom etanolu poljoprivrednog porekla (i odnosu 100 kg voća sa 20 litara etanola, najmanje), kao i destilacijom.

Ekstrakti voća deklarišu se prema vrsti voća iz koga su dobijeni npr: „alkoholat maline“.

Voćni macerati su poluproizvodi za žestoka alkoholna pića na bazi voća dobijeni maceracijom svežih plodova voća u rafinisanom etanolu poljoprivrednog porekla (u odnosu 100 kg voća na 20 litara etanola, najmanje).

Voćni macerati u etanolu se deklarišu prema vrsti voća iz koga su dobijeni, npr: „macerat maline“.

Ekstraktima voća i maceratima u etanolu mogu se dodati arome koje ne potiču od voća, s tim da senzorske karakteristike pića moraju da potiču od upotrebljenog voća.

Ekstrakti voća u etanolu i voćni mecerati u etanolu moraju da sadrže najmanje 25% v/v etanola.

Član 54

Likeri su alkoholna pića dobijena po odgovarajućem tehnološkom postupku od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, destilata poljoprivrednog porekla, šećera i vode uz dodatak voća, proizvoda od voća, voćnog soka, koncentrisanog voćnog soka, biljnog ekstrakta, kafe, kakaoa, čaja, čokolade, vina i drugih prehrambenih proizvoda čiji je kvalitet propisan odgovarajućim propisima o kvalitetu.

Član 55

Likeri, u zavisnosti od ukusa i sadržaja dodatih sirovina, stavljaju se u promet kao: slatki likeri, gorki likeri, specijalni likeri i desertna likerska pića.

Član 56

Slatki liker je piće koje sadrži najmanje 100 g/l ukupnog šećera, izraženog kao ukupni invert.

Član 57

Slatki liker koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:

1) da ima senzorske karakteristike svojstvene odgovarajućoj vrsti likera;

2) da sadržaj etanola iznosi najmanje 15% v/v;

3) da sadržaj viših alkohola iznosi najviše 1250 mg/l a.a;

4) da ispunjava posebne uslove propisane ovim pravilnikom za pojedine vrste slatkih likera.

Član 58

Podatak za naziv proizvoda u deklaraciji za slatki liker mora se dopuniti rečju „sa“ ili „od“ i u nastavku navesti karakterističan naziv proizvoda (npr. slatki liker od voća, slatki liker sa aromom kajsije, od biljnog ekstrakta, od kafe, od kakaoa, od čokolade, odnosno čokoladi sličnih proizvoda, liker od čaja, i sl.).

Član 59

Slatki liker od voća je piće koje pored sastojaka iz čl. 56 i 57 ovog pravilnika mora da sadrži i najmanje 20% voćnog sastojka, računato kao voćni sok.

Za proizvodnju slatkih likera od voća mogu se koristiti i plodovi voća, s tim da se na deklaraciji navede i ime upotrebljenog voća.

Slatki liker od voća može se proizvoditi i kao mešani liker od dve ili više vrsta voća, s tim što to mora biti naznačeno u nazivu proizvoda, prema redosledu zastupljenosti vrste voća ili proizvoda od voća.

Član 60

Gorki liker je piće dobijeno od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, šećera i vode, uz dodatak aromatičnog ekstrakta i gorkog ekstrakta.

Član 61

Gorki likeri koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:

1) da sadržaj ekstrakta iznosi najmanje 10 g/l;

2) da sadržaj etanola iznosi najmanje 25% v/v;

3) da imaju slabo gorak do gorak ukus karakterističan za gorke likere.

Član 62

Specijalni likeri su alkoholna pića dobijena od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, šećera i vode uz dodatak vina ili vinskog destilata, jaja, mleka ili proizvoda od mleka, čokolade ili kakaa, aditiva i aroma.

Član 63

Specijalni likeri koji se stavljaju u promet moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:

1) da su senzorske karakteristike svojstvene odgovarajućoj vrsti likera;

2) da ispunjavaju i posebne uslove popisane ovim pravilnikom za pojedine vrste specijalnih likera;

3) za specijalne likere koji u svom sastavu imaju jaja, mleko i proizvode od mleka, rok upotrebe definiše proizvođač deklarisanjem najkraćeg roka trajanja kojem prethode reči „upotrebljivo do…“

Član 64

Specijalni likeri se stavljaju u promet kao: kordijal liker, emulzioni liker, mešani liker (koktel) i punč.

Član 65

Kordijal liker je piće dobijeno od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, šećera i vode uz dodatak vina ili destilata poljoprivrednog porekla ili njihove mešavine i ekstrakta voća dobijenog postupkom maceracije.

Član 66

Kordijal liker mora da ispunjava sledeće zahteve:

1) da sadržaj ukupnog šećera iznosi najmanje 100 g/l izraženog kao ukupni invert;

2) da sadržaj etanola iznosi najmanje 35% v/v, s tim da najmanje 30% etanola potiče od vina ili vinskog destilata.

Član 67

Emulzioni liker je piće dobijeno od destilata poljoprivrednog porekla ili rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, šećera i vode uz dodavanje jaja, odnosno mleka, odnosno proizvoda od mleka, čokolade ili kakaa. U proizvodnji emulzionih likera dozvoljena je upotreba stabilizatora.

Član 68

Emulzioni liker koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:

1) da sadržaj ukupnog šećera iznosi najmanje 100 g/l izraženog kao ukupni invert, osim kod emulzionog likera od mleka i mlečnih proizvoda gde sadržaj ukupnog šećera iznosi najmanje 150 g/l izraženog kao ukupni invert;

2) da sadržaj etanola iznosi najmanje 15% v/v.

Član 69

Emulzioni liker, u zavisnosti od sadržaja dodatih sirovina, stavlja se u promet kao: emulzioni liker sa jajima, emulzioni liker sa mlekom, krem liker sa jajima, krem liker sa mlekom.

Član 70

Emulzioni liker sa jajima je piće dobijeno od destilata poljoprivrednog porekla ili rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, šećera i vode, uz dodavanje jaja ili jaja u prahu. Šećer se može zameniti medom. Sadržaj žumanaca mora biti najmanje 70 g/l.

Emulzioni liker sa jajima može u nazivu proizvoda da sadrži reč „ekstra“ s tim da je sadržaj žumanaca najmanje 140 g/l.

Emulzioni liker sa mlekom je piće dobijeno od destilata poljoprivrednog porekla ili rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, šećera i vode, uz dodavanje svežeg mleka ili proizvoda od mleka ili njihove mešavine.

Krem liker sa mlekom je piće dobijeno od destilata poljoprivrednog porekla ili rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, šećera i vode, uz dodavanje svežeg mleka ili proizvoda od mleka, čokolade, kakaa ili njihove mešavine.

Sadržaj mleka ili proizvoda od mleka mora biti najmanje 200 ml/l, sadržaj etanola najmanje 15% v/v, a sadržaj šećera najmanje 200 g/l.

Član 71

Mešani liker (koktel) je piće dobijeno mešanjem dve ili više vrsta likera ili više vrsta alkoholnih pića.

Za mešane likere (koktele) proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju.

Mešani liker mora da sadrži najmanje 100 g/l ukupnog šećera, izražen kao ukupni invert i etanola najmanje 15% v/v.

Za mešane likere (koktele) proizvođač je dužan da u deklaraciji navede nazive likera od kojih je proizveden mešani liker, prema redosledu upotrebljenih količina.

Član 72

Punč je specijalni liker dobijen od ruma ili domaćeg ruma, šećera i biljnih ekstrakata. Domaći punč je specijalni liker dobijen od domaćeg ruma, šećera i biljnih ekstrakata.

U proizvodnji punča može se upotrebljavati limunska kiselina i kora plodova jestivog bilja.

Punč i domaći punč moraju da sadrže ukupnog šećera najmanje 100 g/l izraženog kao ukupni invert i etanola najmanje 40% v/v.

Član 73

Pod nazivom desertna likerska pića stavljaju se u promet pića dobijena od fermentisanih ili delimično fermentisanih sokova od voća, odnosno povrća, uz dodatak biljnih ekstrakata, dobijenih maceracijom ili destilacijom, rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, šećera i vode.

Član 74

Desertna likerska pića moraju ispunjavati zahteve kvaliteta, i to:

1) da je sadržaj voćnog soka odnosno soka povrća ili njihove mešavine najmanje 40% m/m;

2) da je sadržaj etanola najmanje 15% v/v;

3) da je sadržaj ukupnog ekstrakta najviše 250 g/l.

Član 75

Pod nazivom voćno vino može se stavljati u promet piće dobijeno alkoholnom fermentacijom voćnog soka ili koncentrisane voćne kaše, i šećera, po tehnološkom postupku koji se primenjuje u proizvodnji vina propisanom Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za vino. Voćnim vinom se smatra i alkoholno piće od meda. Voćnim vinom u smislu ovog pravilnika ne smatra se vino od grožđa.

Član 76

Voćnom vinu mogu se dodavati nefermentisani voćni sok ili nefermentisani voćni sokovi i stavljaju se u promet kao Mešana voćna vina.

Voćno vino koje nosi naziv jedne vrste voća mora da je proizvedeno od najmanje 70% od te vrste voća.

Član 77

Voćna vina i mešana voćna vina mogu se proizvoditi sa dodatkom ugljen dioksida, sa sadržajem najviše 6 g/l.

Voćna vina i mešana voćna vina iz stava 1 ovog člana stavljaju se u promet kao gazirana voćna vina, odnosno gazirana mešana voćna vina.

Član 78

Voćna vina i mešana voćna vina moraju ispunjavati sledeće zahteve:

1) da su senzorske karakteristike svojstvene vrsti proizvoda i vrsti voća od koga su dobijena;

2) da je sadržaj etanola 2 do 6% v/v, a kod vina od kupine najviše 13% v/v;

3) da je sadržaj ukupnih kiselina najmanje 3,5 g/l, izražen kao jabučna kiselina;

4) da je sadržaj isparljivih kiselina najviše 1,2 g/l, izražen kao sirćetna kiselina;

5) da je sadržaj ukupnog ekstrakta bez šećera najmanje 15 g/l;

6) da je sadržaj ukupnog sumpor dioksida najviše 200 mg/l za voćna vina i mešana voćna vina sa sadržajem šećera do 10 g/l, odnosno najviše 300 mg/l, za voćna vina i mešana voćna vina sa sadržajem šećera preko 10 g/l;

7) da je sadržaj pepela najmanje 1 g/l;

8) da sadržaj šećera može biti do 10% m/m u gotovom proizvodu;

9) da je sadržaj metanola najviše 250 mg/l;

10) da je sadržaj sorbinske kiseline najviše 150 mg/l.

Član 79

Pod nazivom alkoholno piće od meda, podrazumeva se piće dobijeno alkoholnom fermentacijom vodenog rastvora meda, po postupku koji se primenjuje u proizvodnji vina i stavlja se u promet pod nazivom medovina, medica, medovača i sl.

Član 80

Alkoholno piće od meda mora ispunjavati sledeće zahteve:

1) da su senzorske karakteristike svojstvene ovoj vrsti pića;

2) da je sadržaj isparljivih kiselina najviše 1,2 g/l izražen kao sirćetna kiselina;

3) da je sadržaj ukupnih kiselina najmanje 3 g/l izražen kao vinska kiselina;

4) da je sadržaj etanola 9 do 14% v/v;

5) da je sadržaj ukupnog sumpor dioksida najviše 200 mg/l;

6) da je sadržaj ekstrakta, bez šećera najmanje 15 g/l.

Član 81

Niskoalkoholna pića su proizvodi dobijeni od voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića uz dodatak rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla ili alkoholnih pića ili vina i biljnih ekstrakata, sa sadržajem etanola od 5 do 15% v/v.

Kvalitet voćnog soka, osvežavajućih bezalkoholnih pića, etanola, alkoholnih pića i vina, mora biti u skladu sa odredbama odgovarajućih pravilnika o kvalitetu.

Pod nazivom niskoalkoholna gazirana pića mogu se staviti u promet proizvodi koji moraju na temperaturi od 15 oC imati unutrašnji pritisak ugljen dioksida od najmanje 98,066 Pa, odnosno najmanje 4 g/l ugljen dioksida.

Za niskoalkoholna pića proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju.

III Završne odredbe

 Član 82

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za jaka alkoholna pića i ostala alkoholna pića („Službeni list SRJ“, br. 4/2003).

Član 83

Ovaj pravilnik stupa na snagu tridesetog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SCG“.